Ako se držimo pravila da je redovnost pisanja na blogu obrnuto srazmerna mojim školskim obavezama, zaključićemo da sam ovih dana baš zauzela. Uprkos tome, ja ih ostavljam za noć iz dva raloga: danju su mi zanimljivije neke druge stvari i noću sam mnogo aktivnija (kao da me je donela sova, a ne roda). Ranije povremeno, a sada sve češće, šoljica kafe pritekne u pomoć (ovog meseca toliko često da, mislim da ću, ako popijem još jednu, dobiti Brazolsko državljanstvo). Ipak, iako znam da nije dobra, ne želim da menjam ovu rutinu. Danju živim, noću učim, ujutru prekrivam podočnjake. Pa u krug.
Pronalazim taman toliko vremena da napišem neki brz i kratak (ali sladak) post. Nadam se da će se uskoro to promeniti i da ću konačno ugrabiti malo vremena da spremim obećani giweaway, ali za danas vam dolazim sa svojom zimskom instagram pričom kojom ispraćam zimu, i želim dobrodošlicu proleću.
Pronalazim taman toliko vremena da napišem neki brz i kratak (ali sladak) post. Nadam se da će se uskoro to promeniti i da ću konačno ugrabiti malo vremena da spremim obećani giweaway, ali za danas vam dolazim sa svojom zimskom instagram pričom kojom ispraćam zimu, i želim dobrodošlicu proleću.
U ovu godinu sam ušla s kafom, a kako trenutno stvari stoje, pratiće me ona do kraja.
Fav place!
Ako pratite moj blog, ova fotogravija vam je poznata iz OVOG posta.
Kad uspeš iz prve!
Još jedna poznata i jako draga sličica...
Učenje u 2 ujutu uz kafu. Uvodni tekst je, ustvari, inspirisan ovom fotografijom.
I za kraj, meni jako draga fotografija...
