Christmas in february!

Iza zatvorenih vrata čuje se šuškanje papira, razmotavanje selotejp trake i cvokotanje makaza. Pa poneki zvuk hemijske koja užurbano prelazi preko papira. I onda muk. Ne, ne, to je zvuk zadovoljstva i divljenja. Vrata se otvaraju. Na sred sobe, na podu, sedi devojčica prekrivena ukrasnim papirima, trakama i mašnicama. Samo joj kovrdžava kosa viri iz nereda u kome se savršeno snalazi. Razmotava braon papir u koji krupnim crnim okicama gleda sa divljenjem i požudom. Ko još gaji toliku ljubav prema običnom braon papiru? Spušta lepo ukrašenu olovku na njega, pušta par pravih linija, uzima makaze i pravi onaj kršni zvuk koji se završava zvukom udarca dva metalna dela makaza. U odrezano parče papira grubo umotava paketić koji je spremila. A onda ništa. Tajac. Pogledom prebira po šarenim papirima i neodlučno poseže ručicom za jednim. Pravi par pokreta makazama, a onda pažljivo postavlja isečeno šljokičasto srce na braon paketić. Zadovoljno gleda par sekundi, pa ponavlja isti proces. Paketići grubo upakovani u braon papir sa pažljivo izabranim dekorom se stvaraju pod njenim prstima...

Planirala sam sličan post povodom dana zaljubljenih  ali su me zdravstveni problemi i par dana provedena u bolničkom krevetu sprečili da ga napiše. Kada sam se vratila, željna kreativnog rada odlučila sam da napravim paketiće zahvalnosti za sve koji su mi pravili društvo i davali podršku. Ja stalno tražim povod za darivanje, haha! 

Pa eto, povoda...giweaway! Pišite mi u komentar želite li jedan.